Svuda oko nas je mrak, vraćam se sa tatom kući sa utakmice, pobedili smo Jagodinu 4:1, uvek sam više pratio atmosferu na Marakani nego fudbal, taj misao mi prekida velika buka, iz jedne male uličice je izletela grupa grobara, imali su fantomke na faci i palice u rukama, zaleteli su se na nas i napali mog tatu, mene je jedan držao pa nisam mogao da se pomerim, imam sam 8 godina, osećao sam se beskorisno dok su ga udarali dok nije ostao bez svesti, počeo sam da plačem, suze su mi se slivale niz facu dok sam gledao kako ga ubijaju od batina..
...
Buzz buzz
...
budi me glasan zvuk budilnika, otvaram oči i vidim da sam mokar, bukvalno plivam u svom znoju.. opet noćna mora.. sanjam taj dogadjaj od kako se desilo, boli me kad vidim da nisam mogao ništa da uradim..
ustajem iz kreveta i odlazim u wc da odradim higijenu, umijam sveze obrijanu glavu pa i lice, perem zube pa završavam higijenu. osvežen i spreman za novi dan, odlazim nazad u svoju sobu, obukao sam bermude i crnu majicu brenda Stone Island, uzeo ranac i natrpao neke stvari. nisam ni siguran koje časove imam danas, ali to me ne brine previše.
ulazim u dnevnu sobu i, kao i obično, čujem kako se moji roditelji svadjaju. učestvujem u ovoj jutarnjoj rutini tako što slušam njihovu raspravu dok se spremam da izadjem, kao da sam nevidljiv.
"mogao bi malo manje da piješ!" kaže keva.
"tišina, pička ti materina! nadji neki posao!" odgovara ćale.
"de si ti krenuo a?!" upita keva.
"u školu," kratko odgovaram.
"ajde marš u školu ti!" odgovori mi ćale.
naravno.. mada sam prestao da se nerviram, navikao sam ovako da se budim svako jutro..
uglavnom ćale mi je alkos pa svako veče posle posla dolazi kući pijan, dok je keva odustala od života sa njim, zapravo.. ako je ovo ljubav.. ja ne želim da imam išta sa tim.
izlazim iz kuće i vadim telefon iz džepa, okrećem broj.
"desi psiho"
"e flopi" psiho (inače moj nadimak je "flopi")
"krenuo sam, desi"
"evo me kod kružnog toka brate" psiho
"ajde saću dodjem"
"ae čujemo se" psiho
ulazim u gradski autobus i tražim slobodno mesto, kada ga napokon nadjem na kraju autobusa i sednem, ne znam ni zašto sedim kad se vozim samo dve stanice do kružnog toka. razmišljam o dogadjaju iz noćne more, znam da ne mogu promeniti prošlost ali sam se zakleo tog dana da kad ostarim necu dozvoliti nikad više da se desi tako nešto osobama koje volim.
Ivana P.O.V
sedim na stolici i obuvam patike, uzimam ranac i stavljam na ledja. izlazim iz kuće i krećem na stanicu da sačekam autobus, svaki put po običaju kasne.. čekala sam punih 20 minuta jebeni autobus. ulazim u autobus koji je bio prazan, sela sam na zadnje mesto u autobusu, to mi je omiljeno mesto od dakle mogu da vidim sve. stavila sam slušalice na uši i pustila pesme, naslonila sam glavu na prozor i razmišljam koga ću upoznati danas. ubrzo sam stigla ispred škole. bila je potpuno drugačija škola, iza škole su bili likovi koji su pušili cigare, ispred ulaza škole sve klupe su bile pune. jedinu drugaricu iz škole koju sam znala je Anja. gledala sam svuda oko sebe kako bi je ugledala. nakon pet minuta ugledala sam Anju koja je prilazila polako ka meni sa dve drugarice.
"ćao ivana" kolko mi je nedostajala ova osoba, nisam je videla baš dugo pa smo se odma zagrlile, umalo me nije ugušila kolko me jako zagrlila.
"da nisam vas upoznala, ovo su teodora i tamara." bile su nasmejane što mi se svidelo, pružila sam ruku i pozdravila se sa njima. "drago mi je, ja sam Ivana" uzvratila sam istim osmehom. nakon upoznavanja zamolila sam Anju da mi pokaže školu kako bi se snašla, Teodora i Tamara su isto krenule sa nama. morala sam neke papire da odnesem kod direktora pa smo se prvo tamo uputile. ubrzo je zvonilo za početak časa pa su morale da odu na čas, čekala sam sama ispred direktorske kancelarije dok se nije pojavio, bio je stariji čovek ali veoma fin.
"ivana, dobro došla u školu!" Direktor
"hvala gospodine"
"kakvi su utisci na prvi pogled" Direktor
"za sada odlični!"
"sedi ivana" seli smo za njegovim radnim stolom
"verujem da si već upoznata sa pravilima skole?" Direktor
"umm, jesam"
"odlično, ali kao novi učenik, želim da te podsetim na neka bitna pravila, ovde u školi se ne toleriše svaka vrsta diskriminacije i nasilja. To znači da se svaki slučaj nasilja prijavljuje, a za diskriminaciju i govor mržnje sledi disciplinska mera. takodje, redovno pohadjanje časova je obavezno, I naravno, sva tvoja pitanja, nedoumice ili problemi u školi, mogu se rešiti kroz razgovor sa tvojim razrednim starešinom ili mnom. Sve je to za tvoje dobro i dobrobit cele školske zajednice." govorio je direktor škole bez imalo pauze.
Dok smo razgovarali o mom rasporedu i pravilima škole neki lik je uleteo u prostoriju, nije bio toliko lep ali sladak, ima braon oči i ćelav je, dok sam buljila u njega kao neka klinka ubrzo su nam se poklopili pogledi, dobro me je odmerio. Bilo mi je neprijatno pa sam pomerila pogled ka direktoru, dok je on i dalje odmeravao mene.
"marko, šta si sad uradio?" Direktor škole ga je pogledao sa ironičnim osmehom.
"ništa posebno!" ironično je rekao dok je prevrćao očima.
"da kao i prošli put ništa posebno?" Direktor
"hmm"
"ivana, slobodna si možeš da ideš, moram da obavim razgovor sa mangupom"
"dovidjenja" Sa olakšanjem sam ustala sa stolice i izašla iz kancelarije. Bilo mi je neprijatno pa sam jedva čekala samo da izadjem.
139Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡgRp3D0QYqs
