Ivana P.O.V
sedam na fotelju, pokrivam se sa mojim omiljenim ćebetom i uzimam laptop da gledam neki film, tražila sam pola sata koji ću film gledati, napokon sam odabrala film "after" gledala sam ga milion puta al nikad mi ne dosadi.
na pola filma me prekida glasna buka, neko je kucao na vrata i to jako, prvo što sam pomislila da je lopov u pitanju, prišla sam vratima i pogledala kroz špljunku, bio je to Marko. Šta će on ovde, kako zna gde živim.. otvorila sam vrata i zatekla prizor koji me je uplašio. bio je sav krvav, faca mu je bila razbijena skroz.
"šta ćeš ti ovde?" pitala sam ga
"mogu da udjem malena?" marko
"ali.." nisam znala šta da kažem
"šta?" marko
"samo udji" odgovorila sam na kraju, ne želeći da ga ostavim na ulici u ovakvom stanju.
ušao je i seo na krevet u dnevnoj sobi, nije ništa govorio.
"šta ti se desilo?" upitala sam ga zabrinuto, dok sam prilazila sa kutijom za prvu pomoć.
marko se zagledao u pod i odmahnuo glavom, kao da ne želi da govori o tome, pa je napokon odlučio da progovori nakon par minuta.
"ništa, samo ulična tuča" rekao je tako hladno..
"ti si kreten znaš, samo praviš sranja" odgovorila sam mu ko da se poznajemo 100 godina haha
"jebiga" marko
"dodji ovamo da ti očistim rane.." nisam mogla više da ga gledam krvavog.. ustao je sa kreveta pa smo otišli u wc da mu isperem rane, krv mu je bila svuda po faci, kvasila sam krpu i polako prelazila preko rana, nije se opirao, kao da ga ne boli, samo je ćutao. bilo je očito da su neke rane bile prilično duboke i da će mu biti možda potrebna medicinska pomoć.
"marko, ovo su ozbiljne rane, treba da ideš kod lekara", rekla sam mu zabrinuto dok sam nastavljala da čistim rane.
"ne brini, proći će, navikao sam na ovo", odgovorio je on pokušavajući da umanji ozbiljnost situacije, nisam znala šta da odgovorim na ovo pa sam ćutala.
"mogu da prespavam kod tebe?" marko
"otkud sad to da spavaš kod mene?" zbunio me je..
"duga priča.." marko
"mhhm"
"to znači da malena?" marko
"da, i ne zovi me tako!" sva sreća pa mi mama radi noćnu pa nije zatekla njega.
"oću malena" marko
"uhh" prevrnula sam očima što ga je nasmejalo.
"kako si znao de živim?" ovo me je iskreno zanimalo, kakoo??
"ja znam sve malena" marko
"jel treba to da me plaši?" našalila sam se malo.
"naravno da ne" marko
"aha" opet sam prevrnula očima.
"zašto si sama?" marko
"mama mi radi noćnu pa sam mislila malo da se opustim al eto, bog mi poslao tebe na vratima" rekla sam pomalo ironično uz šalu naravno.
"hahaha evo ja ću te opustim" marko, primetila sam odmah taj pervezni pogled.
"perveznjaku, ne!"
"hahaha šalim se malo malena" marko, oboje znam da ovo nije bila šala.
"gotov si, nemaš više krvi na licu" napokon sam uspela sve da mu očistim i previjem bar malo..
"hvala ti" marko
"i drugi put, sad mi se spava" stvarno mi se prispavalo.
"idemo onda da spavamo" marko
"ejj ne idemo mi nigde zajedno, ti ćeš spavati na fotelji" rekla sam odma ko iz topa, neće mene iskoristiti.
"ah dobro" marko, odgovorio je pomalo smoreno
odradili smo higijenu pa sam mu dala jastuk i prekrivač, otišla sam u svoju sobu i legla da spavam, ali sad ne mogu da zaspim.. razmišljanje mi se ne sklanja sa njega.. bilo je nešto u njegovom pogledu i načinu na koji je govorio što mi je stvaralo leptiriće u stomaku, ali istovremeno, brinula sam se za njega i za njegove probleme, on je opasan lik.. ne znam dali je pametno ovo sve.. možda mi treba vremena da razmislim o svemu, ali šta ako se i on oseća isto prema meni? trzam se iz razmišljanja i odlučujem da spustim glavu na jastuk i pokušam da spavam.
Marko P.O.V
pokušavam da zaspim na fotelji al nikako ne ide, sve se grčim, zajebi ovo idem u njenu sobu, popeo sam se na stepenice i otvorio vrata bez kucanja, ni ona nije zaspala.
"šta je bilo sad?" ivana
"zajebi, ne mogu da spavam na fotelji" rekao sam iskreno.
"pa gde ćeš onda" ivana
"kod tebe"
"nema šanse" Ivana
"daj malena nemoj da me zajebavaš, izlomiću kičmu na onoj fotelji"
"onako ti je već slomljena u tučama" ivana
"hmmm"
"dobro,dobro" ivana
"napokon"
"ali pod jednim uslovom" Ivana
"kojim?" radoznalo sam upitao.
"bez dodirivanja" ivana
"dobro malena" odgovorio sam tiho.
pomaknula se i napravila mi mesta u krevetu, pa sam leago polako na drugoj strani kreveta po dogovoru bez dodirivanja, gledali smo se nekih dva minuta i ćutali, okrenula mi je ledja i pokušavala da zaspi, što me je malo iznerviralo.
Ivana P.O.V
osetila sam ladne ruke oko struka, marko me je zagrlio i privukao do njega, mogla sam da osetim njegov dah kolko smo bili blizu, osetila sam toplinu njegovog tela. srce mi je počelo brže da kuca, a misli su mi se vrtile samo oko njega.
"alooo, šta sam rekla? bez dodirivanja"
"dada" marko
"marko!" glasnim tonom sam mu odgovorila
"spavaj" Marko
"ubiću te.." rekla sam to više za sebe tišim glasom ali dovoljno da i on čuje.
"baš sam se uplašio" marko
"mhm" pokušala sam da se opirem kako bi se odvojila od njega ali mi nije uspelo, pa sam odustala od toga, moram da priznam da mi je prijao ovaj zagrljaj, osećala sam se bezbedno u njegovim rukama, uzdahnula sam i zatvorila oči pa veoma brzo tonula u san.
ns 15.158.61.8da2
