Otišla sam na drugi čas, imali smo matematiku, predmet koji najviše mrzim, kad sam ušla u učionicu skoro sve klupe su bile zauzete pa sam sela u zadnjoj klupi, obično ne sedim tu al za sve postoji prvi put. prošlo je 30 minuta od časa a profesorka ne zatvara usta, dobro pa nisam zaspala kolko smara likuša, nisam je ništa slušala već sam razmišljala o onom liku, stariji je od mene 1-2 godine al to mi ne smeta, bože Ivana vidiš jednom u životu lika i odma se zaljubiš, rado bi sad sama sebi udarila šamarčinu.
"gospodjice Ivana, u kom ste svetu?" Razmišljanje mi prekida grub glas profesorke, pogledala sam oko sebe i videla da mi se svi smeju, bravo Ivana prvi dan škole i već se blamiraš, strašno.
"izvini te, neće se ponoviti." klimnula je glavom i nastavila sa predavanjem, odlučila sam da ostatak časa pratim da nebi bila na zubu kod profesorke, vidim da je neka nafurana i verovatno jedva čeka da mi napiše keca.
... (40 minuta kasnije)
Počeo je mali odmor pa sam završila u toaletu da sredim malo šminku. stavila sam puder i oprala ruke, krenula sam iz toaleta neoprezno.
Marko P.O.V
"nisam ja kriv, lik mi se kurći tu nesto" rekao sam drskim tonom
"Marko, mogao si da dodješ kod mene i da prijaviš, a ne da se biješ sa kim stigneš.." Direktor
"pa da budem drukara, važi" prevrnuo sam očima dok sam ironično odgovorio.
"ako budeš nastavio da praviš sranja mora ću da te izbacim iz škole, imaš 2 iz vladanja!" Direktor
"razumeš?" Direktor
"razumem"
"dobro, možeš da ideš" Direktor
izleteo sam napolje i zalupio vrata, uhh kolko me nerviraju svi..
Ivana P.O.V
izlazim iz toaleta
Bum
bravo Ivana, kad ne gledaš, skucala sam se u lika i pala dole, podigla sam glavu gore i ugledala onog lika.. stojao je naspram mene i pružio ruku kako bi me podigao.
"izvini mala, nisam te video" tiho je izgovorio reči dok me je podizao i odmeravao. tim lepim braon očima nisam mogla da odolim.
"izvini ti, morala sam pažljivije da izadjem.."
"jesi li dobro?" upitao je zabrinuto.
"da, hvala ti" odgovorila sam sa osmehom, ne mogavši da skinem pogled sa njega, video je da sam pocrvenela pa se nasmejao.
"šta je smešno?" malo dubljim glasom sam mu uzvratila, što ga je još više nasmejalo..
Zvonilo je za početak časa ali nijedan od nas nije reagovao na zvono.
"ništa ništa malena" cerekao se pa su mu se videli beli zubi, tolko me je iznervirao al nisam mogla da mu zamerim zbog tog lepog osmeha, nije bio toliko lep ali presladak.
"mhm, malena? ne zovi me tako imam svoje ime! Ivana" besnim glasom sam mu obrusila.
"zvaću te kako budem hteo! svidja mi se malena tako da neću prestati" rekao je sa svojim velikim egom.
"vala oćeš!" pokušala sam da mu se suprostavim.
"baš neću" nije odustajao.
"mhm" shvatila sam da nece odustati i da se džabe raspravljam sa njim.. prevrnula sam očima i odustala.
"drago mi je što smo se upoznali malena" nisam stigla ništa da odgovorim, već se izgubio iz vidokruga.
Kad sam se malo sabrala, odlučila sam da se vratim u učionicu. Kada sam ušla, svi su me gledali, a profesorka me je odmah pozvala da objasnim svoj nestanak.
... (nakon objašnjenja)
Sela sam na svoje mesto i nisam mogla da se koncentrišem na čas. Umesto toga, razmišljala sam o Marku i kako mi se dopada. moram da ga vidim ponovo.
Marko P.O.V
Naredni čas sam propustio, nisam želeo da odem ne znam ni ja zašto pa sam blejao iza škole i čekao da dodje veliki odmor. kada je napokon zvonilo za kraj časa i početak velikog odmora, moja ekipa se okupila, sedimo na klupi i pušimo uglavnom, pričamo o nekim glupostima, ja ih ni ne pratim šta pričaju već razmišljam o likuši koja se skucala u mene, bila je lepa moram da priznam, šta lupaš Marko, zašto uvopšte razmišljam o njoj, boli me kurac ja nemam osećanja Marko osvesti se.
"prekosutra je tekma sa napretkom" psiho
"idemo sutra da pomognemo oko nameštanja koreografije?" miki
"idemo, onako nemamo šta da radimo." svo troje imamo sjebana život pa smo se tako našli, svaki dinar zajedno delimo, čuvamo ledja jedan drugome i kad smo u najvećim govnima, možda smo i zato postali bezdušni i nasilni zbog mnogih sranja i retardiranih roditelja..
"kako prošao razgovor sa direktorom flopi?" pitao me je kenjac.
"ma kako bi prošao, kao i obično, pretnje da letim iz šk i te gluposti bla bla" rekao sam kroz smeh.
"ma nema od tog ništa tebra" psiho
"ma znam" rekao sam to više za sebe
ubrzo je zvonilo za kraj odmora pa smo krenuli ka školi, obično izostajemo na časove al sad smo se malo aktivirali, ipak nam je zadnja godina, nebi valjalo da letimo iz škole sad pred kraj..
ns 15.158.61.6da2
